Савез за одбрану суверенитета над земљом, храном и природним ресурсима Србије, основан је јуче у Београду, са циљем да спречи да природна богатства и обрадиво земљиште прелазе у руке српских и страних тајкуна и великих корпорација и да се уништава прехрамбена индустрија.


Једна од оснивачица Савеза, Александра Кнез Даниловић, рекла је да у Србији кроз губитак обрадиве земље и пропадање агро комбината долази до ширења сиромаштва, јер људи остају без посла.


С друге стране, велика индустријска пољопривреда уништава земљу и воду хемикалијама, што ће се, како је оценила, лоше одразити на здравље и живот будућих генерација, а стране корпорације занима само профит.


Независна аналитичарка, Маја Гавриловић, навела је да је "отимање земље у Србији кренуло са приватизацијом, тако је 500.000 хектара земље у Војводини прешло у руке странаца и тајкуна, који сада имају у поседу 60% државног и задружног земљишта".


"Стране корпорације управљају нашим ораницама, а 100.000 хектара у свом поседу држе само четворица људи", казала је она, додајући да су уништена и 253 агро-индустријска комбината, из којих је отпуштено 56.000 радника.


У Србији се ствара еколошка и прехрамбена несигурност, о чему говори и чињеница да се 10.000 деце храни у народним кухињама.


"Странци се неби требали бавити производњом хране у нашој земљи, већ им треба понудити улагања у системе за наводњавање", сматра Гавриловић.



Она је предочила да је то светски проблем, јер је 227.000.000 хектара земље продато или дато у закуп крупном капиталу, тако је 2011. године три посто великих фирми располагало са 50% земљишта у свету.


Председник Задружног савеза Србије, Никола Михаиловић, навео је да је нестало око 300.000 хектара задружне имовине, додајући да је проблем што се та имовина и даље води као друштвена, иако таквог облик својине нема у закону.


Задруге због тога не могу добити банкарске кредите, казао је Михаиловић, подсетивши да оне могу запослити велики број људи наводећи пример Француске, где је 1.500.000 радника запослено кроз задругарство.


На јучерашњем састанку, којем су присуствовали и посланици у Скупштини Србије, речено је да проблеме отуђења земље и природних богатства треба законски спречити, као што је то учинила Мађарска.


Предочено је да странци, који управљају великим деловима земље у Војводини, за сада не могу постати и законски власници, али ће то бити могуће кад споразум о прикључењу ЕУ у потпуности ступи на снагу, те да би зато требало правовремено деловати.


Учесници скупа су истакли да треба спречити усвајање предлога измена Закона о геолошким истраживањима, који предвиђа да у идућих 10 година влада, а не скупштина, доноси националну стратегију за експлоатацију руда и минералних сировина. Оцијењено је, такође, да се сада не врши системска контрола над концесијама за коришћење природних добара.